Savjetodavna grupa za javnu politiku Balkan u Evropi – Balkan in Europe Policy Advisor Group (BiEPAG) objavila je novi pozicijski dokument pod naslovom “Zapadni Balkan u doba globalne pandemije”.
“Mart 2020. godine mogao je biti dobar mesec za Zapadni Balkan. Nakon više od godinu i po dana odlaganja, države članice EU konačno su odobrile početak pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom. Samo nekoliko dana nakon toga, Severna Makedonija pridružila se NATO-u, postavši njegova 30. članica. Tokom proteklih godina, nijedan mesec nije budio toliko nade kada je reč o potencijalu za reforme i evroatlantskim integracijama. Međutim, ova dostignuća koja su usledila nakon godina čekanja, naročito u slučaju Severne Makedonije, dospele su u drugi plan usled izbijanja globalne pandemije virusa kovid-19. Pandemija nije zaustavila sve procese koji približavaju Zapadni Balkan Evropskoj uniji, a sama EU je odgovorila tako što je obezbedila dodatna sredstva za region u borbi protiv pandemije i njenih ekonomskih posledica. Ipak, pandemija i odgovor država na nju imaju (i imaće) snažan i dugotrajan uticaj na Zapadni Balkan. Granice su zatvorene, privrede urušene, vanredno stanje je uvedeno u svim zemljama, zvanično ili de fakto, građani su pod merama izolacije, izbori pomereni, a pandemija predstavlja smrtonosnu pretnju za ljude na Zapadnom Balkanu, kao i drugde širom sveta. Njene posledice ne mogu se u potpunosti predvideti, budući da je ljudska, politička, socijalna i ekonomska cena pandemije i dalje nepoznanica. Takođe, ne zna se ni koliko će vanredno stanje potrajati. Ipak, jasno je da ne treba očekivati brz povratak na stanje koje je prethodilo pandemiji. Stoga postoji potreba za procenom i predviđanjem uticaja pandemije na Zapadni Balkan. Kao što je opisano u ovoj analizi, potencijalne posledice su katastrofalne. Državni resursi, a pogotovo zdravstveni sistemi, slabi su i nisu u stanju da se nose sa izbijanjem virusa kovid-19 u onim razmerama kojima su uzdrmani zdravstveni sistemi Italije, Španije ili Francuske, a koji su i pre izbijanja pandemije bili bolje opremljeni. Demokratije su slabe, a institucije krhke i zato postoji rizik da neće biti u stanju da se brzo oporave nakon vanrednih mera preduzetih širom regiona. Društva će biti uzdrmana pandemijom; ne treba očekivati brz oporavak državnih politika, javnih institucija i privrede. Ne postoji jedan konkretni ishod pandemije i radnji preduzetih u vidu reakcije; ishod, zapravo, zavisi od koraka koje će preduzeti vlade i drugi relevantni akteri, kao što je EU, u cilju izbegavanja najgoreg scenarija. Predviđanje budućnosti uvek predstavlja klizav teren za naučnike i analitičare jer je izglednije da će biti u krivu. To još više važi u slučajevima globalnog šoka, kakav predstavlja pandemija kovid-19 i mere koje su države preduzele. Ne znamo koliko će trajati trenutno stanje, niti kakve će biti posledice. Međutim, jasno je da ovaj momenat predstavlja ono što politikolozi nazivaju prelomnom tačkom, trenutak u kome su moguće velike promene i pomeranja, budući da je status kvo suštinski doveden u pitanje. Stoga, umesto da previđamo ishod, navešćemo ključne oblasti i sukobljene i konkurentne trendove koji su došli do izražaja tokom krize proteklih nedelja. Prelomna tačka je trenutak u kome se ubrzano mogu dogoditi velike promene. U tesnoj je vezi sa konceptom trasiranja putanje ka cilju: naime, kako se navodi, nakon što je određena putanja definisana, teže je odstupiti od pravca zadatog na početku. Pandemija virusa kovid-19 predstavlja krizu razmera koje bi, bez sumnje, mogle da promene tok istorije. U izvesnom smislu, ona je već imala ulogu akceleratora postojećih trendova, kao što su kriza demokratije i nacionalizam. S druge strane, ona je za samo nekoliko nedelja već promenila svet, uključujući Zapadni Balkan, u vidu ponovnog uspona nacionalne države i nagle deglobalizacije. U ovoj analizi, sagledaćemo 9 oblasti u kojima je najviše verovatno da pandemija i mere koje preduzimaju vlade imaju najveći uticaj : 1. Uloga države, 2. Demokratija i zarobljena država, 3. Geopolitičke promene, 4. Novi nacionalizmi, 5. Društvena otpornost, 6. Uticaj na životnu sredinu, 7. Migracije i zdravstvena zaštita, 8. Zdravstvena i socijalna zaštita i 9. Ekonomske posledice. 2 Pored prikaza posledica, svaki odeljak će predstaviti moguće scenarije, kao i intervencije koje bi društva Zapadnog Balkana mogle izvesti na put koji bi izbegao najgore posledice i iskoristio neke pozitivne pomake.”
Cijeli dokument dostupan je ovdje.
